Pastiri su gonili stada
ovaca medju kojima sam bila i ja. Od jedanput meni mi nešto zaigra ispod
nogama. Svi popadasmo od stra na travi u meni mi srce sidje u petama. Malo
posle iza toga kad se vrati smo u svest od straka neko upita šta to bi, ja si
reko u sebi, pa to smo učili u školu na zemljopisu i reko decama: "to su
arhitektonski potresi duboko ispod zemljinom površinom."
Pošoj sam da se upišem za
u Učiteljsku školu preko prijamnog ispita pretkodno. Ušo sam u autobus koji je
bio upaljen. Autobusom putujući tako pogledjivao sam okolinu oko sebe. Posle
pola sata truckajući se na sedištu autobus je prispeo na železnickoj stanici.
Tu sam uvideo još svoji drugovi koji će se upišu za u Učiteljsku. Svi smo se
penjali u voz udjemo u prvi kupej kada tamo sedi jedan čovek sa džakom od
prtenu konoplju i jednoga maloga zečića. Ne obraćajući pažnju na našoj galami mali zečić poče
skakuće po kupeju i vikati mi smo se smejali. Ovu školu koju sada pogadjam
dosta je lepša i poukrašenija od onu sto sam tamo pogadjao. Ja marljivo učim i
postao sam ljubimac svih predmeta. Pre neki dan saznao sam da mi je drugar
bolestan i pristao daga posetim. Iako sam bio zuazet poljskog rada, ipak sam
pristao po odluci. Putujući tako pored puta vrabci su cvrkutali, a ptice su
pevali na zelenim grančicama pod sjajnim sunčevim zracima tako idući mome
drugu.
U Narodno oslobodilačkoj
Borbi prolivali su svoju jarko crvenu i skupocenu tečnost koju možemo da
nazovemo drugačije krv, protiv nemaca fašista idomaćim izdajicam, pa čak i
poginuli dajući svoj život Sava Kovačević, Ivo Lola ribar, Marija na prkosim,
Karadjordje zvani Petrović, Uča Gvozden, Marko Kraljević i drugi naši sinovi,
koji su branili i koji će braniti svoju zemlju dokle god je života u njima.
Ovu komediju napisao je
najveći pisac Danta Alegorija. Ona se zove ili nosi naziv Božanstvena zato što
Dant moro da dobije božansko nadaknuće da bi mogo da prodje kroz pakao da ne
izgori ili padne u neki kazan sa vrelu vodu pa da se ispari pa da ga posle neprime
u raj gde ga tamo čeka njegova devojka koju je on strašno mnogo volo pa možda
neće da joj se zasvidja koja se zvala Beatrica, ako ima rane na licu i na
rukama koje je on nju voleo pa i ona njega pa što sada da mu se ljubav pokvari.
Ova knjiga se zove još i komedija zato sto je to što pisac piše izmišljeno i
što mi to neverujemo pase smejemo kada čitamo što tu piše. Da napiše ovu
komediju nagovorijo ga je njegov prijatelj Virgilia, on je pisao sonete Lauri i
ne boli joj samo dušu kao Daneta već i oči i kosu i vidi je kako se vozi u
čamac pa se plaši da se ne prevrne. Vodi ga na onaj sveti i tamo nadju papu
kako visi na glavačke na dole koji je tada živeo u Rimu na Tibar, reku zelenu i
pljačkao seljake koji nisu imali šta da jedu pošto im je sve uzimao ovaj papa i
drugi buržujci. Odavde mi može da izvedemo zaključak kako je Alegorija bio
napredan i mrzeo sve gazde tiranine i razne druge kapitaliste kao što ih i mi
isto tako mrzimo i mrzećemo ih i neće se ugledamo na n
Thu Jun 05, 2008 11:34 pm